Da li znate šta su slobodni radikali? Znate li kako utiču na naš organizam? Nema definisanih simptoma koji su karakteristični, ali vam glavobolja, mučnina, osetljivost na buku, loša koncentracija, bolovi u mišićima i zglobovima, pad imuniteta ipak mogu ukazati na njih. Šta vi možete da učinite povodom toga pročitajte u daljem tekstu.
Definišimo oksidativni stres
Naše telo je konstantno pod napadom oksidativnog stresa. Kiseonik u telu se neprestano deli na pojedinačne atome koji imaju nesparen broj elektrona. Ako se sećate iz hemije, elektroni vole da su u paru, pa ovi atomi nazvani slobodni radikali, konstantno tragaju za tim svojim parom. Tako reguju sa drugim atomima u organizmu te im oduzimaju taj elektrom, kada oni takođe postaju slobodni radikali, te se ova lančana reakcija beskonačno nastavlja. Ovako dolazi do oštećenja ćelija, proteina i DNK lanaca. Dakle oni su nusprodukti metabolizma i hemijskih procesa u našem telu.
Mogu nastati iz hrane koju pojedemo, iz vazduha koji udišemo, vode koju pijemo. Da ne pričamo o lekovima, cigaretama i alkoholu koju ih mnogo više kumulišu.
Antioksidanti kao prva pomoć
Zato su tu antioksidanti koji drže nestabilne slobodne radikale pod kontrolom i onemogućavaju im da vežu nesparene elektrone i izazovi štetu. Oni imaju sposobnost da im daju, taj jedan elektron, a da sami zbog toga ne postanu nestabilni i tako prekidaju tu lančanu rekciju oksidativnog stresa.
Naš organizam ih stvara, ali ne u dovoljnoj meri, te problemi nastaju kada ima više slobodnih radikala nego antioksidanata.
Hrana kao lek
Glavni izvor antioksidanata je povrće i voće. Sigurno ste čuli za vitamin C, E, beta-karoten, minerale: selen i mangan, zatim biljne nutrijente : flavonoide, fenole, polifenole i fitoetrogene, kao i omega masne kiseline. Svi oni su snažni antioksidansi.
Vitamin E
Vitamin E je liposolubilni vitamin, što znači da se nalazi u masnoćama. On štiti ćelijske membrane od destrukcije, i smanjuje nivo lošeg LDL holesterola, čime smanjuje rizik od kardiovaskularnih bloesti. Možete ga pronaći u : orašastim plodovima i semenkama, celom zrnu žitarice, biljnim uljima(maslinovo, suncokretovo…) i zelenom lisnatom povrću.
Vitamin C
Za vitamin C je dokazano je da prevenira razne vrste karcinoma. Od povrća ga najviše ima u paprici, kupusu i zelenom lisnatom povrću, paradajzu…. a od voća: jagoda, svo citrusno (pomorandža, kivi, grejp), dinja... Birajte sirove namirnice, jer se termičkom obradom može uništiti.
Beta karoten
Beta karoten je takođe liposolubilan. Najbolji izvor je svo narandžasto povrće: šargarepa, slatki krompir, tikva, bundeva, paprike, kajsije, dinje… on se kuvanjem ne uništava tako da ne preskačite da dodate šargarepu u bilo koje jelo.
Likopen
Likopen se nalazi u termički obrađenom paradajzu, zamislite neki marinara sos ili paradajz čorbu, ali obavezno doajte malo maslinog ulja kako bi telo bolje apsorbovalo likopen.
Selen
Možete ga naći u belom i crnom luku, žitaricama, mesu morskim plodovima, soji… a osim što prevenira razne karcinome, utiče i na pravilan rad vaše štitne žlezde.
Flavonoidi
Zna se za preko četri hiljade vrsta, smeštenih u raznim kombinacijama i svakoj biljci. Posebni izvori su : zeleni čaj, crno vino, grožđe, jabuke, crna čokolada, bobičasto voće…
Omega 3 i omega 6 masne kiseline
One su dragocene, pogotovu u smanjivanju upalnih procesa. Preporučuje se veći unos 3 nego 6 masnih kiseina.
Omega 3 masne kiseline : losos, tuna, sardine, orašasti plodovi...
Omega 6 masne kiseline : biljna ulja, orašasti plodovi, živina…
Promenite svoj oksidativni status
Možete da zaključite da je vrlo lako doći do antioksidanata. Sve što je potrebno je da obojite svoje dane raznolikim povrćem i voćem, da popijete po koju šoljicu zelenog čaja, da imate izgovor za čašu crnog vina, i da se zasladite kockom crne čokolade. Popravite svoj oksidativni status i telo će vam biti zahvalno.
Budite mi dobro, Vaša Milica…
[…] Magnezijum deluje antioksidativno, o čemu više možete pročitati ovde. […]